Šta Džon Snežni može da nas nauči o liderstvu?

Objavljeno: Izmenjeno:

Odavno smo se složili oko toga da to što je neki lik fiktivan, ne znači da od njega ne možemo da učimo. Setite se, recimo, Voltera Vajta.

Jedan od svakako najpopularnijih likova iz čuvene „Igre prestola” ako govorimo o seriji ili „Pesme leda i vatra”, ako je reč o knjigama, jeste Džon Snežni. Ako ste u toku sa dešavanjima u seriji (ako niste, ovo je odličan trenutak da sačuvate ovu stranicu i vratite joj se kad uradite domaći), onda znate da je Džon Snežni u stvari Egon Targarjen, istinski naslednik Gvozdenog prestola (za sada, zvanično, samo u seriji, jer u knjigama još uvek ne znamo ni da li je živ).

Kroz celu priču, Džon je dobar momak, sa čašću i poštenjem kao svojim centralnim vrednostima, usvojenim od svog oca, odnosno ujaka Neda Starka. Džon je prošao trnovit put od kopileta Zimovrela, preko službe a zatim i zapovedništva u Noćnoj straži. Nakon što je ubijen pa oživljen, Džonova dužnost prestaje i on nedugo potom postaje Kralj Severa. Nakon sklapanja saveza sa Deneris Targarjen i Sersei Lanister, saznali smo i da je Džon zakoniti sin Lijane Stark i Regara Targarjena, te da je istinski naslednik Gvozdenog prestola.

Drugim rečima, Džon je rođeni vođa, povremeno nespretan i nepromišljen u toj ulozi, ali svakako – dečko koji obećava.

Sad kad smo se prisetili koje su to Džonove reference da bismo od njega učili o liderstvu, vreme je da se osvrnemo i na lekcije koje je on, povremeno, veoma skupo plaćao.

Lojalnost i poštenje na prvom mestu.

Džon je od svog oca/ujaka Neda naučio mnoge važne lekcije o poštenju i lojalnosti. Neda je koštalo glave, ali Džon je svoje lekcije marljivo savladavao i dosledno ne pristaje na kompromise kada su ove dve vrednosti u pitanju. Ljudi su prepoznali njegovu lojalnost – od zapovedništva Noćne straže, preko bitke za Zimovrel nakon koje je postao Kralj Severa. Džon je, zato, ultimativni „good guy”, baš kakav je bio i Ned Stark… pre nego što je platio cenu za igranje po pravilima u igri koja je mutna, nepravedna i, da citiramo Sersei Lanister, „u kojoj ili pobeđuješ ili gineš”.

Treba biti dobrica, ALI…

Da ništa nije crno niti belo, pokazuje baš ovaj princip. Džon je povremeno prilično tvrdoglav i rigidan u delanju prema sopstvenim principima i plemenitim naumima, ali je to mogla biti previsoka cena za ceo Vesteros: pregovori sa Sersei su prvobitno propali zato što nije bio taktičan. Na neki način, Džon je birao čast i iskrenost u situaciji kada je trebalo birati život, tako da je lekcija koju će on, sigurni smo, naučiti, ta da previše iskrenosti može da bude pogubno.

Ne možete udovoljiti svima.

Još jedna lekcija koju je Džon naučio na teži način – tako što je nasmrt izboden nožem od strane svoje „braće” iz Noćne straže koja nisu pristala na pakt sa Divljanima. Iako je Džonova ideja u suštini razumna – a to je: ujedinimo se svi protiv zajedničkog neprijatelja – njegovi sledbenici nisu mogli da je svare, ponajviše iz ličnih razloga (setimo se Olija čije roditelje su pobili Divljani). Moglo bi se reći da je Džon stradao zbog donošenja nepopularnih odluka, što jeste ozbiljan problem ukoliko ste zapovednik grupe ljudi koju u nemalom broju čine osuđeni kriminalci i čija je misija da čuva celo kraljevstvo od najezde hodajućih zombija. I zbog onoga što je opisano u sledećoj lekciji…

Slušajte šta vam drugi govore.

Da li je ova lekcija u suprotnosti sa prethodnom? Nije, zato što svaki dobar lider pažljivo sluša šta je ono što mu članovi tima govore, ne samo rečima i već i svojim ponašanjem. Džon nije slutio da će nezadovoljstvo nekolicine braće iz Noćne straže biti toliko da će ga koštati života. Da li je zbog toga trebalo da odustane od svog plana? Ne, već je trebalo pronaći kompromis, odnosno rešiti problem tako da, ako sve strane ne mogu biti zadovoljne, barem niko ne završi izboden nožem ili obešen. Ovo u potpunosti važi i za situaciju kada je Džon uvideo da ima nedovoljno vojske da se suprotstavi Boltonima i vrati Zimovrel; nije slušao Sansu i da nije bilo njene intervencije, bitka bi bila izgubljena, a Džon Snežni mrtav – drugi put!

Važna je podrška drugih ljudi.

Situacija u kojoj Sansa, odnosno Petir Beliš sa Vitezovima Dola, priskače Džonu u pomoć u takozvanoj „Bici kopiladi” lepo ilustruje važnost podrške drugih (čak i ako iza sebe nemaju vojsku vitezova). Isto važi i za njegovo ujedinjenje sa Deneris (mislimo na politički savez, ne na ujedinjenje iz poslednjih scena sedme sezone), kao i pregovori sa Sersei. Džon je – možda baš zahvaljujući zamalo izgubljenog bici za Zimovrel – svestan da ne može samostalno da pobedi Bele hodače i zato otvoreno traži pomoć i nudi savezništvo svim stranama koje su u stanju da mu izađu u susret. Slično je radio i sa Divljanima, a nadamo se da će se ovoga puta stvari završiti bolje po njega.

Sami obavljajte svoje prljave poslove.

Ovo je još jedna lekcija koju je Džon naučio od Neda – nemoj dozvoliti da drugi obavljaju tvoje prljave poslove. Na prvim stranicama knjige, odnosno u prvoj epizodi serije, vidimo da je Ned taj koji izvršava egzekuciju nad prestupnikom, iako je Gospodar Zimovrela i sigurno može naći nekoga da to učini umesto njega. On svoje sinove uči da nije dovoljno da se samo donese neprijatna odluka, već je potrebno samostalno je sprovesti. Roba je poštovanje ovog principa koštalo glave (pošto je sam odabrao da Frejevima saopšti za njih nepovoljne vesti; inače, da li ste primetili koliko smrti u seriji je uzrokovano poštovanjem principa Neda Starka – njegova sopstvena, Robova, Džonova?), a Džon se ovoga pridržavao od trenutka kada je postao Zapovednik Noćne straže i zato njegova reč nikada nije dovođena u pitanje.

*   *   *

Činjenica da je, zbog sopstvenih odluka, već jednom ubijen, a zamalo je i sabotirao pregovore između sebe, Deneris i Sersei, može dovesti sposobnost Džona Snežnog da bude dobar lider u pitanje.

Međutim, ako se na greškama uči, i ako su one, kao i neuspeh, sastavni deo svačijeg razvojnog puta, onda sve što nam ostaje jeste da se nadamo da će Džon, odnosno Egon, učiti iz svojih grešaka (a i mi iz njegovih), bez obzira na to što je u pitanju fikcija i što nikome (najverovatnije) glava neće biti odsečena ako donese pogrešnu odluku.

Eto i dobre vesti – svi mi imamo mnogo više prostora za greške i nedoslednosti, tih tako ljudskih stvari, nego jedan istinski naslednik Gvozdenog prestola!

Foto: Inverse
Autor: Ina Borenović
Izvor: Moja firma
Komentari

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Šta Džon Snežni može da nas nauči o liderstvu?