Njeno kraljevsko visočanstvo: Ciljna grupa – I deo

Objavljeno: Izmenjeno:

Zamislite da ste napisali pismo. Nije to bilo kakvo pismo, već veoma lepo sastavljeno i veštim rečima uobličeno pismo. U njega ste uložili mnogo vremena i truda, i zadovoljni ste finalnim produktom.

Došlo je vreme da pošaljete to pismo i tada shvatate da u stvari ne znate kome šaljete pismo. Nema osobe koja je primalac, iako je pismo upućeno sa namerom da toj osobi nešto važno objasnite i prenesete. Kakvo je to pismo bez primaoca? Da li je uopšte moguće napisati pismo, pa još i biti zadovoljan kako je ispalo, a da ne znate kome ćete da ga pošaljete?

Naravno da nije moguće. Ceo sadržaj pisma, bez primaoca, je besmislen. Ne obraća se nikome. Koji je onda uopšte povod slanja pisma? Nema ga.

Bezbedno je zaključiti da ovakva pisma ne postoje. Ali, marketinške strategije ili akcije ponekad nemaju jasno definisanog primaoca poruke. Ili imaju previše različitih primalaca, tako da poruka ne može sa istim efektom da bude primljena od strane svakog od njih. Kao pismo kome ne znate kome ćete tačno poslati.

Najčešća greška kod osmišljavanja marketinških kampanja je nedovoljno definisana ciljna grupa. Obično nastaje kad jednom reklamnom porukom, preko jednog kanala, želite da se obratite svima, a u realnosti, umesto da se obratite svima, zapravo se ne obratite nikome. I sav trud koji ste uložili pada u vodu. I ne samo trud, već i vreme i novac. Investicija je propala, pre i nego što je imala priliku da zaživi.

Definisanje ciljne grupe je ključan korak u bilo čemu što radite u svrhe obraćanja svojim kupcima. Ona će vam reći ko su ljudi do kojih dolazi vaša poruka, kako će je oni shvatiti, šta će im ona doneti, na kakvu akciju će ih podstaći.

Sad zamislite ponudu u kojoj se obraćate mladima i penzionerima istovremeno. Želite, na primer, da im ponudite povoljno letovanje. Zar to nije odlična prilika za obe ciljne grupe – studente i penzionere – da odu na letovanje za malo novca? Jeste, sjajna je prilika. Ali, kako ćete istovremeno da pišete i jednima i drugima? Hoćete li koristiti sleng? Hoćete li im persirati? Da li ćete destinaciju za letovanje reklamirati kao raj za provod ili mogućnost da uživaju na mirnim plažama? Hoćete li im ponudu reklamirati preko Facebook reklama ili putem televizije? Možda flajeri? Dnevne novine? Tako mnogo mogućnosti!

Teška pitanja, zar ne? To je zato što ni ovo pismo nema jasno definisanog primaoca. I opet se nećete, u nameri da se obratite „svima”, efektno obratiti nikome.

Kako onda definisati ciljnu grupu? Da li to znači da ćete morati da date gomilu novca nekome ko će to da uradi za vas? Da radi istraživanje tržišta, da ispituje navike vaših potencijalnih kupaca? Da, i to je opcija, ali nije ona nije neophodna. Druga opcija je da sami shvatite suštinu definisanja ciljne grupe i da iz njihove perspektive sagledate svoju ponudu.

Osnovna pravila definisanja ciljne grupe

1. Demografski podaci

Određivanje osnovnih demografskih odlika vaše ciljne grupe je prvi i najvažniji korak ka njenom definisanju. Te odlike odnose se prevashodno na polgodinemesto stanovanja i platežnu moć.

Zamislimo da prodajete prašak za veš. Nije to nikakav poseban prašak – široko je upotrebljiv i cenovno pristupačan. Kome ćete se obraćati? Ko su najčešći kupci praška za veš?

Da li su to:

a) muškarci, starosti od 25 do 40 godina, iz gradske sredine, sa srednjim nivoom prihoda ili

b) žene, starosti od 25 do 60 godina, iz gradske i ruralne sredine, sa nižim do srednjim nivoima prihoda?

Tako je, tačan odgovor je pod b). Iako svakako postoje muškarci koji kupuju prašak za veš, mi se obraćamo onima koji čine većinu. A to jesu žene.

Demografski podaci ne nude veliku preciznost, ali su odlična polazna osnova, odnosno okvir koji će vam omogućiti da u njegovim granicama pronađete svoje kupce.

Raspon godina naše ciljne grupe je od 25 do 60. Da li ima smisla da se na isti način i putem istih kanala obraćamo celoj ovoj ciljnoj grupi? Nema. Setite se primera sa letovanjem za studente i penzionere. Ne zanimaju ih iste stvari, prema tome – to su dve odvojene ciljne grupe. Njih tretiramo kao posebne ciljne grupe – obraćamo im se na drugačiji način, u fokus stavljamo različite stvari i koristimo drugačije kanale putem kojih im se obraćamo.

Nastaviće se…

Autor: Ina Borenović

Izvor: Moja firma
Komentari

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Njeno kraljevsko visočanstvo: Ciljna grupa – I deo